Reach

kulturoloske razlike

aaaaa dobila sam neke pozadine od frenda hvala ti M :D tako da cu se ovih dana bez telefona bacit na preuredivanje bloga pa da vidimo sto ce ispast. zapravo, jednom sam ga i bila sredila ali me muce neke osnove tipa... sto se desi s tekstom kad sve prominim? jer mi je jednom nesto... a ko zna sto sam napravila :) i tako neke pizdarije. nego, javljam se samo nabrzaka jerbo su mi se prsti ukocanjli od zime. ako opet nestanem vracam se sigurno 23ega. a u meduvremenu svim pravoslavcima sretan sveti nikola za tjedan dana :) u zadnjih par godina sam upoznala neke bas drage ljude :) I NEKE NOT SO MUCH! ali neki su dragi. i bas mi se svidaju. jedino sto me muci je da nitko od njih nije iz splita. dobro... mozda jedna osoba. (dixy ti ne upadas u zadnjih par godina :) ) a i ta osoba je s vremenom odselila u zagreb. nego kad vec spominjam split, da pejstam jedan dio koji sam napisala... kako me krenilo mozda i nadopisem... cek cek...

Evo smo ja i Maki bile na Skalice. Za sve koji ne znaju skalice je pomalo zatvoren kvart u Splitu. Jedini kvart koji nije doživio promjene imena tokom rata. Škola je prije bila Šime Krstulovića a sad je Skalice, ali ulice su zadržale stara imena. Put skalica, Table i Zrinskih Frankopana. Na skalicama se nalazi Pazarić. Tao se zove i jedini je Pazarić u Splitu iako ima još i Pazar veliki i pazarić na sučidru. Ali pazarić na sučidru se zove pazarić na sučidru. Ovo je dakle jedini Pazarić u Splitu i možda čitavoj europi. Jednom davno je bio samo veliki prostor između 4 zgrade. To kad smo bili mali. Moj teta je tamo liti prodavala sladoled i narkomani su setli okolo i uzivali u suncu. Moja teta je sad u nejmackoj ali narkomani i dalje tu uzivaju u suncu. A jedan dan su dosli neki gradevinari i sve obnovili. Izmedu ostalog, stavili su nekakav kurac na sredinu. Nazivam ga neki kurac iz dva razloga 1. u top 100 blogova pise nesto tipa... svaka psovka na blogu kostat  ce vas... necega. E pa jebiga. 2. razlog je taj sto enmam pojma sto bi to u biti trebalo predstavljat. Ima nekakvo kao... jezerce. Koje danas vise nije jezerce nego vise kao ogroman pitar. A na njega je anektirana špina (špina je jelte slavina na hrvatskom). Kad je ta spina dosla ja sam jos isla u skolu tamo i prvih par dana smo svi za odmor posli toplog sendvica pili vodu. Onda je neko reka da je ta voda otrovna. A onda je neko natuka petardu u nju. Jos je jednom neko razbija nekakvu cijev pa se «jezerce» napunilo vodom u koju smo svi gledali ko hrpa purgera koja nikad u zivotu nije vidila more. Zasto nismo uskocili u to i napravili ono sto bi mozda svako drugo dite napravilo... ne znam. e da. Onda su jos dodali klupice okolo. Totalno random, bez ikakvog smisla. Ali ljudi koji su tu držali banke (banak je ko onaj stol na kojem stoji voće i povrće na pazarima) sjedili su na klupama. I jos su okolo napravili neke banke za robu, ali one koji se zatvaraju, tako da ljudi iznajme taj banak na neko vrime i dok god je to u njihovom vlasnistvu oni robu drže unutra. Za divno čudo, nitko to do sad nije opljačkao... koliko ja znam :) uz malo evolucije to je postalo misto s 4 kafića, masu butigi, pazarić, slastičarne i jedan vječiti – sve po osam. Spomenuh 4 kafića. Dva su s jedne strane, dva s druge. Mi uglavnom sjedimo u jednom određenom, osim ako nije bas sve zauzeto. Zove se Pelikan. Ima jednu konobaricu i jednog konobara. Neko od njih je mislim i vlasnik. Svi su vrlo dragi i frendli, bas kako bi i trebalo bit u jednom uličnom kafiću. Danas ima štekat (mjesto ispred kafića za stolove) koji izlazi do po pazarića... poznati splitski đir. Kupi po metra isprid kafića i onda se lagano, stol po stol, gredu po gredu širi okolo. Osim nas i još nekoliko obitelji tu uglavnom izlaze umirovljenici. E sad, o njima sa tila pisat. Ima ih otprilike 20. Sve > 60 godina. Ujutro oko 10 počnu izlazit vani i sjate se u kafić. Djedovi i bake poslože se okolo i komentiraju život, politiku, estradu, djetinjstvo, naše djetinjstvo :)... ne znam zašto me uvik fascinira gledat ih. Nekadašnji dječaci i djevojčice danas opet sjede u balonerima s francuskim kapicama na glavi. Ima jedan koji izgleda kao da je nekad bio SSovac a danas je sigurno predsjednik kućnog savjeta. drugi je posve sasusen, kao neko staro stablo. rekli su nekidan da je u svoje vrijeme pjevao tako da su se sva stakla tresla. strasan bas. uh ima jedna zena, sigurno ima 70 godina... lice joj je onako... naborano, ali jos uvijek se sminka... ne onako ruzno staracki nego bas... lipo se nasminka. naheri kapicu ko oni iz francuskog pokreta otpora, cak joj je i frizura ostala u tom dobu. predivna je. kad je bila mlada muskarci su vjerojatno plazili po podu kad bi ona prosla. izgleda kao mata hari zapravo :) i sada oko nje uvjek sjede u prosjeku 3, 4 muskarca i natjecu se za njenu paznju. ne znam. stvarno ne znam zasto ih uvijek ponovo gledam. u principu ne volim starce osim onih koji su mi u krvnom srodstvu. prisao je nasem stolu jedan od njih, nakon sto je otpjevao "rozica si bila"... i predstavio se. kaze da je bio pomorac 40 godina. ima slovensku penziju, 6000kn. i jedan zub. iako pljuca kad govori... vrlo je drag. pristojan. hmm ocemo li mi za 50 godina bit pristojni? sumnjam :)

heeej nego, jel pratite ove igrice izmedu hrvatskih i srpskih hakera? bas je zabavno :) dobro, mozda Jajnici nije, ali meni ovako sastrane ... bas je :) i opcenoito mi je glupa ideja da lik ne moze uc u hrvatsku zbog tetovaze. pa koliko ljudi ima na ruci istetovirano ono JNA sto je u svoje vrijeme bilo popularno. ocemo ih sad sve izbacit iz drzave? pih.

e da, i lik ciju sliku sam objavila ovdi, onaj marinac sto sam rekla da mi je na desktopu... lik ispao nacionalni heroj. svi su vidili tu sliku (ne na mom blogu jelte nego u LA timesu) i postao je za amerikance simbol rata u iraku. decko ima 20 godina, iz kentakija je i nema pojma sto koji k uopce radi tamo. zove se James Blake Miller, a njegovu pricu mozete procitat ... TU ... :D enivej... neko je vrijeme bio moj a sad ga svi zele za sebe... ja mislim da to nije fer :( i organizirat cu anketu tako da svi koji misle isto to mogu potpisat da on treba bit moj a ne svaciji. e.

ma da, idem sjest na prste malo :)

Objavio Rea u 13. prosinac 2004 22:05:00