Reach

zeko hop hop hop

Gledam sad, svi vjernici se mole da papa ozdravi. Pa koja je to glupost. Trebali bi molit da umre brzo i mirno. Umisto da se pati danima zbog njihovih molitvi. Tako je očito da ozdravit neće, ako njihove molitve i koriste ičemu, samo mu produžuju život, dakle, bol. Ne kužim ja tu katoličku opsesiju oplakivanja mrtvih. Naravno da ti je žao što neko nije s tobom, fali ti osoba. Ali ako si već katolik, a ta osoba ti je bila draga, dakle pretpostavit ćemo da nije ubojica lopov i tako dalje... onda vjeruješ da je nakon svoje smrti otišla u raj. Sjedi s bogom na elizejskim poljanama ili kako ih već zovu. Pa cut the drama, pustite čovika da umre u miru. Imao je buran život, ako nismo svi izmuljani bio je zbilja pošten i dobar čovo, nema ni čistilišta ni ničeg, ide direktno u raj. Prestat će mu glava kljucat, opet će dobit erekciju, rad bubrega, lijeve strane tijela i što ja znam što sve. I što je najvažnije, sve će to imat di koristit. Nemojte mi samo reć da ste mislili da je njegov pojam raja celibat do vječnosti? Get a grip.  

 

 

A evo i nešto što sam napisala tokom praznika u malu tekicu, kad već nema interneta :)

 

Oba su pala! Evo me u Kočevju, sidim na klupici punoj ulja i blata, baka šeće oko mene živčana, a negdi tamo dida viče. Službeno je 11:01, 30. ožuljka ljeta Gospodnjega 2005. budna sam od sedam manje šest. Bolno sam svjesna svake minute koja je prošla danas a nekako mi se ne čini da će skoro bit gotovo. Dida se trebao dignit u šest i kvarat, sredit sebi i babi kavu i ostalo, ja bi se digla u sedam manje pet, otišli bi u Kočevje vidit šta didi treba sredit na autu prije registracije (par sitnica) i do devet ipo, deset najkasnije, smo nazad. Moje pjesme moji snovi. Uljeće mi dida jutros u sobu: Dejći diži se sedam manje pet je zaspa sam! Bacim pogled na mob... jok, sedam manje šest je, imam još 60 sekundi sna, odjeb je lansiran. I tako par sekundi kasnije zvoni mob, ja se dižem, vani neko kurčevo sunce ptice cvrkuću grom ih spalio dida na WCu mjehur mi puca. Hrana. Treba mi hrana i WC može i istodobno. Tu sam negdi izgubila par minuta valjda sam se onesvijestila od gladi. Dida je popio kavu baka je izgrintala što je imala, a mene su napokon nahranili. Onda je on otiša upalit auto, a baka je malo iznosila smeće, spremala suđe, tražila jaketu... imaju te sitnice, kad jedan drugog pokušavaju dovest na rub živaca. Dođe s godinama valjda. Onda smo ja i dida u autu pukli meditaciju, kao ništa nas ne dira, al je didu valjda odvelo u religiju jer je počea spominjat svece i mariju i isusa u malo nezgodnim položajima plus u kojima marija nikako nije smila bit s obzirom da je bezgrešna i tako to... al dobro aj, nikad ne znaš kako će te ponit religiozno iskustvo. E i onda je baba ušla u auo i zatvorila vrata, a dida je lega na gas ko da vozi ferrarija u najmanju ruku, a baka se još nije ni zakopčala. Do izlaska iz sela je i babu puklo religijozno iskustvo. Nisam uopće znala da su toliki vjernici. I tako smo se umisto pola sata vozili petnaest minuta. Baka je odustala od religioznih orgija i krenila s damskom šutnjom s primjesama napuhavanja bvulgaris. Ipak je ona Zagrepčanka. I, stigosmo mi u Kočevje, slatki mali grad/selo pun zgodnih tipova i krezubih starica. Zgodnih cura i krezubih staraca nema baš. Ne znam zašto. Mi smo otišle u NAMU, a dida sredit auto. I tu se desila jedna od par pozitivnih stvari ovog dana... (osim što sam ishebala prodavačicu da traži Riziko u izlogu jer sam bila uvjerena da sam ga vidila, a nisam) kupila sam od Moorea Fahrenhei i Columbine na dvd-u koji možda i nije sinhronizovan na slovenski. dok sam tako ceprkala po DVDima baka mi je rekla da požurim jer moramo se ić nać s didom... eh kako je to bilo lipo vrime... svi smo zivili u masti i zavaravali se :) enivej. 11:12 je. Baka se trese, dida šeta. Opasan obrat. Auto je valjda pred raspadom, više bi se isplatilo da ga posade i čekaju da izraste novi. E nego da se ja vratim na početak... ima ti kod mehe jedan kerov, ušati koker. Ima slatku malu glavicu ali tijelo editeranske medvjedice. A kazu da smo je istrijebili. Ma jok, samo je evoluirala. I tako ja sidim i igram se s njim kad krajičkom oka snimim još jednog. Hm! Nastao istim evolucijskim procesom još u sedamdesetima kao dodatak ekstra dugi tamnim ušima na glavi ima i duge, plave kovrče brižljivo pročešljane, podijeljene i namještene. I tako sad obadva leže tu na suncu i rasteu se totalno nezainteresirani za neku sijamsku mačku koja okolo lovi prašinu na gumama. Uz to, donja majica mi se izvlači iz gaća i stalno čekam kad ću flashnit nekog ko oni TV serviseri u filmovima. E da, u međuvremenu je baka otišla prominit lovu jer im neće bit dosta ono što imaju pa je i meni kupila tekicu u koju sad ovo zapisujem jerbo sam zaboravila svoju tekicu :(

 

Word je podcrtao ŠETA u dida šeta. Hm. A što bi trebao radit? Enivej, eto mene u Zadru, filmovi su odlični i nisu na slovenskom i imaju masu dodataka, auto je do kraja sređen tek idući dan, kad sam i otišla, a ja sam sinoć napokon u DVDoteci našla film Ella, s Hugh Dancyem i mnogo sam happy drool drool.

 

E sad svi vegetarijanci zatvorite oči i otiđite se poigrat sa svojim životinjama umjesto da citate dalje.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Dala mi je baka jednog malog slatkog zečića, bez glave :) i sad će se okupit par nas kod Mateje i napravit ga na toć ... nadamo se, mislim, nismo ga nikad prije radili :) s njokima :) gle! Čak me i moj mačak optužujuće gleda. Eh. E da... hvala svima što su mi čestitali uskrs... meni je on nekako nebitan praznik tako da ga nisam nikome čestitala, sadly, al evo reć ću vam sad: SRETAN USKRS :)   

Objavio Rea u 2. travanj 2005 10:11:00